Emocionalna inteligencija u borbi sa kriznim situacijama
Izazovi 21. veka
Svet u kome živimo je kompleksan, a periodi krize bude još veću konfuziju usled promene mnogih činilaca svakodnevnog funkcionisanja. Izazovi sa kojima se danas suočavamo određeni su u velikoj meri VUCA uslovima (Volatility/nestabilnost; Uncertainity/nesigurnost; Complexity/kompleksnost; Ambiguity/nejasnoća). Iako je sam akronim preuzet iz vojne industrije, ubrzo je prihvaćen u svetu biznisa zahvaljujući velikom značaju adekvatnog odgovora na pomenute okolnosti za postizanje poslovnih rezultata.
Postavlja se pitanje kako da stabilno, sigurno, nedvosmisleno i jednostavno vodimo naše poslovanje u potpuno suprotnim uslovima?
Kako da spremno i vešto plivamo kroz različite okolnosti i kako da osiguramo pobedu i kada su izgledi mali?
U nameri da na optimalan način odgovorimo na izazove potrebni su nam resursi koji prevazilaze klasične veštine poput tehničkih kompetencija. Iako emocije nisu prva stvar koju imamo na umu kada želimo na objasnimo organizacijske pojave, dokazano je da emocionalna inteligencija ima veoma važnu ulogu u objašnjenju kako individualnog, tako i organizacijskog potencijala za adekvatno suočavanje sa krizom.
Rezilijentnost kao neophodno oružje u borbi sa krizom
Ljudski resursi prave ključnu razliku. Ako se osvrnemo oko sebe i potražimo odgovor, uvidećemo različite reakcije na stresnu situaciju iako je sama situacija identična. Primetićemo drugačije emocije, stavove i ,što je od ključne važnosti, drugačija ponašanja koja posledično rezultiraju razlikama u doprinosu.
Javljaju se pitanja poput: Koliko je loša situacija? Šta je sledeće? Koliko dugo će da traje? Kako će situacija uticati na našu organizaciju – naše zaposlene, kupce, partnere, lanac snabdevanja? Kako da ispravno odgovorimo?
Prirodna reakcija na naglo izmenjene okolnosti gotovo svih aspekata funkcionisanja svakako jesu emocije poput anksioznosti, straha, besa, osećaja bespomoćnosti. Iako su ove emocije normalan vid odgovora na gotovo trenutno promenjene zahteve, veoma je intuitivno zaključiti da emocije poput navedenih mogu biti kontraproduktivne u periodu kada su nam esencijalno značajne kreativnost, inovativnost, proaktivnost i objektivno sagledavanje šire slike „hladne glave“.
Javlja se pitanje kako prevazići ovaj jaz i probuditi pun potencijal kroz jačanje otpornosti svojih zaposlenih?
“Ključni cilj u upravljanju dinamičnim i nepredvidivim izazovima je otpornost – sposobnost preživljavanja i postizanja uspeha kroz nepredvidive, promenljive i potencijalno nepovoljne događaje.”
Reeves, Lang and Carlsson-Szlezak – Harvard Business Review.
Kako emocije modifikuju naše ponašanje?
Nauka nam kaže da postoje dva tipa reakcije na stres – odgovor na izazov ili pretnju. Odgovor na izazov je ono što stres izaziva kod hirurga u kritičnim trenucima operacije, kod pilota u trenutku kvara aviona ili sportiste u odlučujućim momentima utakmice – kada spremno demonstriraju svoje maksimalne performanse. Sa druge strane, odgovor na pretnju nas mobiliše za opasnost koju potencijalno ne možemo da savladamo. Percepcija opasnosti nas stavlja u dilemu borba, beg ili zamrzavanje (izostanak reakcije). Posledično, naša reakcija može imati višestruke negativne posledice kako na sam ishod situacije, tako i na naše psihofizičko zdravlje.
Osvrnimo se kratko na reč stručnjaka. Stručnjaci sa prestižnih univerziteta Harvard i Yale utvrdili su da se razlika između doživljaja pretnje ili izazova svodi na način razmišljanja tokom stresne situacije. Spona između spoljašnjih događaja i naše reakcije nalazi se unutar nas samih i podrazumeva emocionalnu inteligenciju individue. Upravo emocionalna inteligencija je pojam koji privlači sve veću pažnju u savremenom poslovanju zahvaljujući jasnom uvidu u širok spektar pozitivnih efekata koje ima. Razvijena EI omogućava emocionalno inteligentne odgovore na negativna osećanja, kao i korišćenje mekih veština za stvaranje pozitivnih emocija kako kod sebe, tako i kod drugih kroz prisutnost, empatičnost, autentičnost, rezilijentnost i osnaživanje pozitivnog ponašanja. Ukoliko sagledamo zahteve koje pred nas postavlja savremeno poslovanje, ne iznenađuje činjenica da emocionalna inteligencija u većoj meri predviđa poslovni uspeh nego klasična inteligencija, posebno kada se radi o liderskim i pozicijama koje podrazumevaju konstantan rad sa ljudima. Dobra vest je da se radi o veštini koja se može razvijati i time se može osnažiti kako pojedinac, tako i organizacija.
Uloga emocionalne inteligencije u uspešnom upravljanju svojim kapacitetima
Zamislite da je deo vašeg mozga koji je odgovoran za emocije automatizovani filter za spoljašnje događaje. On sortira događaje u dve kategorije: nagrada ili pretnja. U zavisnosti od filtera aktiviraju se različiti odgovori u delu zaduženom za razmišljanje. Signal za nagradu aktivira sagledavanje šire slike, mobiliše kreativnost u traženju rešenja osnažujući naše potencijale. Suprotno, signal pretnje rezultira suženim, ograničenim posmatranjem događaja koje dalje uzrokuje impulsivne reakcije. (Slika 1)
Kada osećaju neizvesnost, ljudi imaju tendenciju da izvode pretpostavke. Uzmimo primer trenutne situacije. Mnogi su zabrinuti oko neizvesnog snabdevanja prodavnica, što dalje rezultira paničnom i masovnom kupovinom namirnica zasnovanoj na pretpostavci nedovoljne snabdevenosti. Kada ljudi doživljavaju visok nivo stresa teže da postanu agresivniji, a kada se osećaju anksiozno postaju reaktivni. Ukoliko smo zabrinuti težićemo preteranoj fokusiranosti na problem koja nas onemogućuje da vidimo potencijalna rešenja. Kada smo preplavljeni strahom težimo okrivljavanju spoljašnjih činilaca.
Ukoliko želite da mobilišete potencijale svog tima, izuzetno je važno da generišete emocije koje će ih osnažiti.
- Osećaj svrhe pozitivno utiče na angažovanost i posvećenost pojedinca
- Osećaj vrednovanja čini da ljudi brinu jedni o drugima
- Kada su informisani ljudi teže fokusu na rešenje
- Kada su osnaženi teže inovativnim rešenjima
Dodatno, ako se osvrnemo na internacionalno validiran Genos model emocionalne inteligencije (Slika 2) 
koji je dizajniran specifično za organizacijski kontekst, naći ćemo odgovor u kompetencijama Samosvesnost i Upravljanje sobom koje nam pomažu da osvestimo naše emocije i upravljamo njima. Samosvesnost se odnosi na svest o sopstvenim ponašanjima, ličnim snagama i ograničenjima, kao i uticaju koji imamo na druge. Upravljanje sobom je sposobnost kontrolisanja svojih raspoloženja, emocija, vremena i ponašanja, kao i tendencija da kontinuirano unapređujemo sebe. Ukoliko savladamo pomenute dve osnovne veštine, obezbedićemo više kapaciteta za primenu kompetencija Svesnost o drugima, Emocionalno rezonovanje, kao i Ostvarivanje pozitivnog uticaja na druge.
Koji su dalji koraci?
Naše emocije su veoma važne i značajne, bile one prijatne ili ne. Ono što je od presudnog značaja u VUCA uslovima, jeste da obratimo pažnju na to kako se osećamo i sa svesnom namerom upravljamo našim emocijama. Svi imamo izbor. Možemo pustiti da nas preplave emocije koje upravljaju našim ponašanjem bez svesne kontrole. A možemo i naučiti da te emocije prepoznamo, upravljamo njima i transformišemo naše mentalne kapacitete.
Kako bismo uspešno upravljali emocijama potrebno je da se fokusiramo na proaktivne strategije koje će nam pomoći u tome, a one se odnose na način na koji razmišljamo, fizičku aktivnost, strategije koje primenjujemo u odnosima i kojima upravljamo našim okruženjem.
Kada je u pitanju sistemsko unapređenje emocionalne inteligencije u organizaciji, savetujemo objektivnu procenu trenutnog stanja nakon koje se mogu definisati koraci za unapređenje ove važne veštine za uspešnije suočavanje sa izazovima 21. veka.
U našoj nameri da podelimo sa vama strategije za uspešno suočavanje sa izazovima trenutne pandemije COVID-19, odlučili smo se da održimo niz besplatnih vebinara.